Category Archives: Чувари језика и традиције

VII  ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ ХПТШ У ДКЦБ

У четвртак, 23. новембра 2023.године одржан је седми Еколошки фестивал науке који наша школа организује у сарадњи са Дечјим културним центром Београда. Ова већ традиционална манифестација, као једна од активности и Тима за професионални развој,  окупила је овог пута преко 500 деце из основних школа широм Београда. Подељени у три групе, посетили су садржајан програм који су им наши ученици са својим наставницима припремили.

У Атријуму су представљени огледи из хемије, физике, технологије, микробиологије… Посебан штанд су имали и ученици смера техничар за оперативну форензику – ученици образовног профила који  су по први пут ове године уписани у нашу школу. Представили су се ученици хемијске и прехрамбене смене, пекари, месари, учесници различитих секција и пројеката у школи.

Секција Креативне технологије и пројекти “Kitchen Wonders”(„Кухињска чуда“) и „Све природно је добро, а хемија није“(“Natural is good, chemical is bad”) заинтересовале су малишане да науче нешто о  рециклажи, како се може направити нови употребни предмет од старог, на пример,  а у оквиру представљања пројеката, да виде како су хемија и уметност повезане кроз оглед са воћем и поврћем и витамином Ц.  Посетиоце фестивала наше ученице су анкетирале на тему „Мој здрав оброк“.

Пролазећи од штанда до штанда, деца су са пажњом и заинтересовано посматрали и коментарисали експерименте, „магије хемије“ , посматрали бактерије под микроскопом, пробали „специјалитет куће“ – по кришку хлеба са машћу и алевом паприком, а затим и по који медењак или ванилицу код штанда пекара.  

У малој, црвеној сали, специјалан гост био је писац романа „Загонетни случаји инспектора Тражића“, Оливер Јанковић , који је говорио одломке и поставио детективске загонетке ученицима седмог и осмог разреда. Они су пажљиво слушали и дошли до решења енигме. За свој труд три ученика је добило и награде-лупу и по књигу аутора. Такође, у малој сали разговарало се о вредностима: срећи, доброти, љубазности, толеранцији, а најмлађи су писали и своје речи које означавају праве вредности : љубав, поштовање, породица, срећа, другарство итд.

У великој сали програм драмске секције „ ХПТШ од А до Ш“ и школског бенда одушевио је све присутне. Публика је пуно тога сазнала о животу и раду школе који је представљен уз пуно музике, смеха, ђачких шала.

На крају програма, у предивној атмосфери, сви су били презадовољни разноврсношћу садржаја и свим оним што се током дана у простору ДКЦБ-а одвијало, а што је на најлепши начин представило нашу школу.

Слике говоре више од речи, а на линку ДКЦБ можете видети још лепих слика.

У оквиру фестивала, представљени су међународни пројекти: “Stories and Values”,  “Finding the right formula- together”, као и „ Путујућа ћирилица“ и активности Подстрек тима. Током дана, у оквиру пројекта о личном и професионалном развоју, спроведене су анкете са основцима: питања су била везана за њихова интересовања и хобије, као и  жеље и амбиције у вези будуће професије. 

Такође, као вид упитника за пројекат  “Stories and Values” („Приче и вредности“) ђаци су писали и о правим вредностима и размишљали о ситуацијама у којима се највише види другарство, љубав, подршка, ко је коме важан у животу, шта је оно што је права вредност коју морамо чувати и неговати. На шареним листићима низале су се речи срећа, породица, здравље, подршка, поштовање, толеранција, тата, мама, фудбал. Анђела, Теодора, Јелена, Милица и Демирана, ученице наше школе као и Сашка Першић, наша бивша ученица, сада алумниста школе, својом непосредношћу су помогле најмлађима да се и њихова идеја и реч нађе на нашем прелепом „дрвету доброте, пријатељства и толеранције“.

ПРАЗНИК СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ

Ове године, за празник Ћирила и Методија који се обележава 24.маја као Дан словенске писмености и културе, и ђаци наше школе, имали су задатак да се представе и говоре о значају обележавања и чувања нашег језика, писмености и културе.

Уприличена је приредба у Културном центру „Чукарица“, где је уз веома богат програм, из песму и пригодне речи, представљен и наш вишегодишњи пројекат „Путујућа ћирилица“, а одржана је и радионица са најмлађима „Медена азбука“.

На уласку у салу КЦ “ Чукарица“, ученице су дочекивале госте на традиционалан начин- уз погачу и со, у народној ношњи.

Део програма био је посвећен „Књигољупцима“.

А затим, у нашем делу програма, ученице Марија Јовановић и Анђела Богићевић водиле су програм, а Анастасија Љубомировић и Емили Удин прелепо су певале одабране етно песме.Јана Селаковић и Милица Еремић говориле су песму „Речи“.

Професорка Бојана Станкић поздравила је публику, честитајући празник, и указјући на значај неговања наше словенске писмености и културе, наше културне баштине.

На крају сви млађи ученици су послужени меденим колачима, које смо осликали чоколадом -словима иницијала имена деце. И сви смо били веома срећни, задовољни што делимо љубав према нашем језику и култури.

Захваљујемо се КЦ „Чукарица“, директору установе Миодрагу Ракочевићу, и уредници културног програма Милени Митровић.

НАСТАВАК ПРОЈЕКТА “ ПУТУЈУЋА ЋИРИЛИЦА“

По раније утрвђеном плану, 19. маја 2023. године настављен је наш пројекат “ Путујућа ћирилица“ и путовање наше изложбе – у Републику Хрватску,Негославце.

 Имали смо задовољство да боравимо у основној школи у Негославцима, крај Вуковара, где су нас наши партнери на пројекту и домаћини овом приликом уз много деце љубазно дочекали. Представници општине и колеге из школе који су укључени у овај пројекат потрудили су се да нам приближе њихов крај, и школу, и потврдили су значај овог пројекта за све нас.

Наравно, и учесници пројекта из Швајцарске и Карловачке гимназије, као и Едуко центра из Сремских Карловаца, били су ту, те смо сви заједно уживали у програму који су наши домаћини осмислили. Најпре у обиласку школе, кроз радионицу калиграфије, отварање изложбе и обраћање директора школе, Бранислава Даниловца. Потом је уследило дружење уз песму и гитару- представила се наша ученица Емили Удин.

Као излет је планиран одлазак у Вуковар, ручак у ресторану „Морнар“ поред саме обале Дунава, на предивном шеталишту. У необавезном разговору и деца и одрасли су у свему уживали: у обиласку центра Вуковара, у заједничкој кафи, у сунцу које нас је окупало у поподневним часовима пред растанак.

Кратак, али врло садржајан програм и боравак у друштву оних који су окупљени око исте идеје очувања нашег језика, писма, културног наслеђа свима ће остати у незаборавном сећању.

Путујућа ћирилица и медена азбука

Поводом Светског дана матерњег језика, 21.фебруара 2023.године, у сарадњи са Дечјим културним центром Београда, одржана је пригодна приредба и радионица „Медена азбука“ уз литерарно-музички програм ђака  наше школе. За наступ их је припремила проф. Бојана Станкић.

Представљен је пројекат “ Путујућа ћирилица“, а ученице : Милица Гребић, Марија Јовановић, Маја Боровкиновски, Сашка Першић и Анђела Богићевић говориле су о значају неговања нашег писма,језика и културне баштине. Јана Селаковић и Милица Ергић говориле су песму „РЕЧИ“, а Емили, Хелена и Анђела су прелепо певале и музички допунили овај програм.

Са нама су била и деца другог разреда ОШ „Владимир Аксентијевић“ и њихова учитељица Јасмина Делић, као и писац за децу Оливер Јанковић, који се представио са неколико својих песама.

Професорка наше школе, Јелена Рибар, припремила је колачиће са ћириличним словима а наши гости, ученици основне школе, исписали су на медењацима своје иницијале. И наши ученици I/3, II/1, II/9 придружили су се овом догађајуа неки од њих су радили и краснопис и држили се са ђацима проф.Татјане Смиљанић из Карловачке гимназије.

Лепа сарадња и добра енергија у ДКЦБ-у употпуњена је и снимањем емисије „Нови снови“ о пројекту  „Путујућа ћирилица“.

Више слика и прилог на линку:

„ПУТУЈУЋА ЋИРИЛИЦА“ у СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Дводневни скуп и дружење учесника пројекта о очувању и промоцији наше ћирилице, као и културног наслеђа, изложба радова „ПУТУЈУЋА ЋИРИЛИЦА“ и радионица калиграфије реализовани су 22.и 23.децембра 2022.у Сремским Карловцима.

Била је то изузетна прилика да се и наше три ученице: Марија Јовановић, ученица IV/1,

 Сашка Першић, уч-IV/3 и Анђела Богићевић , уч.I/3, у пратњи проф. Бојане Станкић, нађу у друштву ђака и наставника Карловачке гимназије и Богословије, као и ђака и њихових наставника из Негославаца и Допунске школе на српском језику из Швајцарске.

Смештај и боравак ђака обезбедила је општина Сремски Карловци у Еко центру “Радуловачки“. Организатор програма је креативни клуб Едуко центра,у сарадњи са Карловачком гимназијом и Богословијом, удужењем „ Корени“ и издавачком кућом“ Прометеј“

Богат програм обухватао је обилазак Карловачке гимназије и Богословије, отварање изложбе са пригодним програмом, а радионица калиграфије са професорком уметности Карловачке гимназије Татјаном Смиљанић, била је изузетно креативна и продуктивна: након објашњења и савета како да почну рад, ученици су сами бирали текстове које ће рукописати. После 4 сата преданог рада, на светло дана су изашли прелепи радови са још лепшим порукама. Изложба тих радова је уприличена у Карловачкој гимназији.

Сви радови, и стари и нови, путују даље. У плану је да следећа станица, као  и наше дружење, буде у Негославцима  у мају 2023.

НАШИ УЧЕНИЦИ У ЕВРОПСКОЈ ПРЕСТОНИЦИ КУЛТУРЕ

У оквиру пројекта „ Путујућа ћирилица“ , ученици наше школе и професорка Бојана Станкић
посетили су и Нови Сад. Прошетали су центом града који је ове године понео титулу Европске
престонице културе, и обишли неке од знаменитости града, наше српске Атине.
Погледајте више о томе : https://novisad2022.rs/rs/pet-kulturnih-sredista-novog-sada/
Овог пута, планирали смо да посетимо Галерију Матице Српске и изложбу нашег познатог
сликара реалисте Уроша Предића. „ Живот посвећен лепоти и уметности“ – назив је изложбе
кроз коју нас је зналачки провела водич музеја, објашњавајући нам три периода у
стваралаштву Уроша Предића и тумачећи нам појединости неких од његових најпознатијих
слика: Косовка девојка (1918.год) Сироче на мајчином гробу( 1888.год), Свети Сава благосиља
српчад (1921.год), као и портрете Краљице Наталије из 1890.године,песника Лазе Костића
(1910.г) и Михајла Пупина (1919.г).
Након Новог Сада, „ Путујућа ћирилица“ је главни програм реализовала у Сремским
Карловцима.
Утисци ученица:

  • У Новом Саду смо посетили Галерију Матице Српске и изложбу слика „Живот посвећен
    лепоти и уметности“ једног од највећих српских стваралаца У.Предића. У Сремским
    Карловцима смо на отварању изложбе свих радова о ћирилици, представили нашу
    песму у акро – стиху. Радионица о калиграфији и изложба свих радова такође је била
    узбудљива. Све у свему, једно веома лепо искуство, пуно нових пријатеља…( Сашка Перишић)
  • Незаборавно путовање, које ми је донело пуно тога. Обишли смо и Карловачку
    гимназију и присуствовали хуманитарном концерту. Обишли смо Карловачку
    богословију, наш друг Миле нам је пуно тога испричао о историјату Карловаца ( Марија Јовановић)
  • Цела организација је била одлична. Упознали смо нове људе, стекли нова
    пријатељства. Надам се да ћу учествовати и у наредној станици „ Путујуће ћирилице“.
    (Анђела Богосављевић)

ПУТ ПУТУЈЕ

„ПУТУЈУЋА ЋИРИЛИЦА“  и пројекат о очувању нашег језика и традиције настављају свој живот и након изложбе радова из неколико земаља који су се могли видети у холу наше школе до 4.11.2022.године.

Прошлог викенда, 5.11.2022. представници овог пројекта боравили су у Берлину где их је примила и г-ђа Снежана Јанковић,амбасадор Републике Србије у Савезној Републици Немачкој.

Тога дана уприличена је свечаност за ученике и родитеље ученика Допунске школе у Немачкој, а као гости на том догађају били смо и ми, кроз прилоге, филм и причу о нашин активностима у вези „Путујуће ћирилице“.

Следећи најављени догађај одржаће се у Сремским Карлоцима, током децембра 2022.године.

У прилогу можете видети кратак филм, као и рад наше ученице Марије Јовановић, IV/1.

Обележавање Међународног дана матерњег језика

Настављајући активности на пројекту „Креативна/путујућа ћирилица“, ученици наше школе и наставница Бојана Станкић, обележили су 21.2.2022 -Међународни Дан матерњег језика,сарадњом са Културним центром „Чукарица“ и презентацијом -ретроспективом свих активности у вези пројекта,коју можете погледати на линку

21.ФЕБРУАР – МЕЂУНАРОДНИ ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

„УЧИМО И РЕЧИ ТУЂИНСКЕ, АЛИ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО СЛАТКЕ РЕЧИ МАТЕРИНСКЕ!“ ( Десанка Максимовић)

Српски језик је нит која нас повезује, део наше културе и нашег бића.

У нашој школи ове године, Дан матерњег језика обележавамо причом о активностима наших ђака на очувању ћирилице и српског језика, кроз учешће у међународном пројекту „Путујућа ћирилица“ који су покренули наши пријатељи из Бањалуке. Пројекат је наставак прошлогодишњих активности и нашег школског пројекта „Чувари језика и традиције“, са координатором пројекта проф. Бојаном Станкић.

Наша ХПТШ се прикључила пројекту и учествовала у поетској вечери организованој, овог пута, преко Zoom платформе. Анђела Михајловић и Никола Ђорђевић, ученици III/3, и Милица Гребић, ученица II/2 говорили су стихове Драгана Лакићевића из збирке „ Породични азбучник“: Ћирилица, Српско слово и Речи-ризница. И други учесници су се представили предивним песмама српских песника: Ј.Јовановића Змаја, Бранка Радичевића, Бранка Ћопића, Мике Антића…

Наши партнери у пројекту су и ученици и наставници из Бањалуке, као и Основне школе из Негославаца, у Хрватској, и Допунске школе на српском језику у Швајцарској, са којима сарађујемо више година. Заједничким идејама направили смо и календар за 2021.годину са много лепих, мудрих цитата о значају очувања језика и нашег идентитета, као и изложбу ђачких радова у дигиталној форми.

У наставку прочитајте песме Драгана Лакићевића и календар за 2021.

РЕЧИ –РИЗНИЦА

Да нема речи – не би било ничега.

Не бисмо знали како се зове небо,

Земља, звезда, камен,

гора и вода.

ЉУБАВ?

Како се зовемо?

Зашто Драган?

Шта значи Огњен?

Коме хиљаде и хиљаде имена –

Људи, цвећа, појмова, предмета?

Од језика нема веће ризнице.

Овај мали српски језик

Подмирио би речима цели свет,

Само кад свет не би био глув

И кад би језик био доступан –

Као трава, шума, снег.

Речник је гора и ливада:

Аптовина, броћ, врба, гороцвет,

Дријен, ђетелина, ељда, жућеница,

Змијина трава, игличе,  јова, калопер,

Линцура, љутић, мрачно зеље, незаборавак,

Његосава,  оскуруша, паламида, репушина,

Стидак, трњина, ћилибистра, удљика,

Фитиљача,храст-китњак,цецељ,чемерика,

Џања, штир…шишмир,шумарица,

Шибут, шибљика, шишљак, Шумадија…

…Речи су као људи –

Ниједну не треба презрети.

Никад се не зна која ће ваљати,

Којом се може откупити живот.

…Свако је онакав какве су му речи.

Речи су крвна слика:

По њима се види од чега болујемо.

„Држим те за реч“ –каже се.

„Дајем реч“- заклиње се.

Оно што се рекло, није прошло,

Кад нешто кажеш –траје

Ко зна где и ко зна докад.

Речи су видљиве и невидљиве –

Суште и немуште:

На рођењу и на гробљу, другога блага немамо.

Ко има речи, богат је:

ЗНА СВОЈЕ ИМЕ.

И није сам.

СРПСКО СЛОВО

Слово С

Могло је бити на почетку српске азбуке.

Без слова С нема српског језика.

Српски језик почиње словом С.

Без слова С

Горски вијенац  био би нешто друго.

Шта је претходило чему:

Србија Светом Сави,

Или Свети Сава Србији?

Никад се неће сазнати.

Сазнање почиње словом С.

Србија је сиса света.

Из њене брадавице Црне Горе

Цури оно свето млеко,

Које смо посисали с мајчиним:

Смисао за СЛАВУ, КОСОВО.СМРТ;

Космос и Сјенокос.

Косу и стас,

Гусле и песме –

Свуда је стало С.

Насеља и сеобе, Срби и Словени,

Сумрак и свитање,

Устанак и ропство,

Сабља и част,

Манастир, свећа, фреска, иконостас,

Причест и исповест и Васкрс –

Свуда светли слово С.

Крст,

Исус Христос,

Светитељи српски:

Свети Сава, Свети Симеон,

Свети Василије Острошки,

Слава му и милост.

Стефан сазда манастир на Светигори

Октуд сунце силази.

Цео језик и цео живот

стадоше у слово С.

Србија сија у сумраку света.

Слобода је друго име Србије.

Срећа и несрећа не могу без С.

Манасија. Ресава,

Сопоћани, Високи Дечани,

Ђурђеви Ступови, Рас, Света Тројица-

Васцела Србија сличи слову С.

Србија хришћанска и сиротињска,

Песничка и испосничка,

Земаљска и небеска:

Сан и несан, пост и гост,

Спас и смак-

Све је у слову С.

Слобода и сахрана,

Успење и суноврат,

Раскол и богатство,

Доброчинство и убиство-

Свуда сјакти слово С.

Месец над Србијом.

Сунце у смирају –

У свему искри слово С.

ЋИРИЛИЦА

Слова на пећинским зидовима,

Хијероглифи на плочицама од глине,

Знакови на папирусу,

Руне у камену,

Шекспиров рукопис –

Све је то једно писмо

(С којим се- вели Вук –

Ништа испоредити не може)

Којим човек покушава

Да се споразуме с Богом.

У том писму

Сјаји сазвежђе српске ћирилице,

Којим човек покушава

да се споразуме са самим собом,

у које су стала сва писма,

сваки глас људског језика –

од онога кад се на рођењу заплаче

до онога кад се штуца на самрти.

Ћирилица је имање –вечито,

Од предака, без порезе,

Слично земљи, шуми и ливади:

Мора родити,

Брани од глади,

Имаш се где склонити,

Чиме огрејати, похвалити.

Ко има ћирилицу, није од јуче,

Није без порекла.

Погодна да се пише по снегу,

По блату и пепелу,

У дрвету и камену,

На икони и свежем малтеру.

Да „ на злату и свили-

Везе страшне боле отмене јој душе“.

На чистој хартији :коло-

Ђачки растанак,

Горски вијенац,

Стражилово,

Проклета авлија…

Другачији је Нови завјет ћирилицом…

Ћирилица је узидана у српски језик.

Словом Ћ завршава се много српско име –

И Бановић и Страхињић.

Вишњић и Подруговић

Писали су по небу.

Хребељановић , Краљевић, Обилић,

Југовићи,Петровићи, Обреновићи,

Синђелић, Рајић, Мандушић –

Целоме народу име се завршава

Крстом на слову Ћ.

………

Све може једно слово Ћ.