eTwinning пројекат „Natural is good, Chemical is Bad!“ је имао за циљ да подстакне ученике да критички размишљају о информацијама које до њих долазе, препознају лажне вести и заблуде, и схвате значај усвојеног знања на правилну анализу информација из науке, првенствено хемије. Ђаци су подстицани да развијају своје компентенције и вештине, критички размишљајући  о информацијама доступним на друштвеним мрежама, кроз анализу web локација, поузданости извора информација, разоткривања заблуда везаних за хемију на основу свог средњошколског знања. Један од важнијих циљева овог пројекта је био и да ученици постану свеснији повезаности и значаја наставног градива и његове  практичне примене у свакодневном животу.

Као резултат свих планираних активности пројекта настало је више финалних производа које можете погледати на линковима који следе:

Виртуелна изложба „Fake News“

e-часопис „Fake News“

е-књига „Chemicals in food!“

Видео „Natural chemicals in food!“

Видео „Aditives in our food!“

Виртуелна изложба СТЕМ активности „It’s time for tea!“

Виртуелна изложба СТЕМ активности „Would you like a drink?“

Видео Стем активности реализованих ван школе

Велики број људи има страх од „хемикалија“ али они треба да знају да природа развија  једињења, механизме  и структурe далеко компликованије и непредвидљивије од било које супстанце или производа који можемо произвести у лабораторији. 

Кроз eTwinning пројекат „Natural is good, Chemical is bad!“, ученици су имали прилике да разумеју четири  основне ствари о хемији:

1. Сва материја је направљена од супстанце (хемикалија, хемије);

2. Да ли је производ вештачки или природан не говори нам колико је та супстанца опасна;

3. Познавање и разумевање основа хемије је корисно у свакодневном животу;

4. Наше знање и разумевање хемије нам може помоћи у препознавању лажних вести о чудотворним супстанцама које лече све болести и продужавају живот.

Током пројектне активности „Fake News“, о лажним вестима и њиховом препознавању, ученици партнерских школа су креирали радове (постере, инфографике, презентације…) од којих је направљен финални производ пројекта.  Све радове ученика и наставника партнерских школа можете погледати у е-магазину „Fake News“, тј. финалном производу, на линку који следи.

Fake News

Људи, чак и када нема ризика, посежу за природним производима и развијају аверзију према храни која садржи адитиве. Иако немају сазнања о ризицима адитива за храну, они и даље имају уверења о безбедности хране или о безбедности хемикалија које се користе у храни.

ДА ЛИ ЗНАТЕ?

Чај – црни, зелени, биљни или воћни је освежавајуће пиће и најстарији напитак на свету. Након воде, чај је најзаступљеније пиће у свакодневном животу. Употреба чаја има многобројне здравствене предности, а као помоћно средство може се користити код упала, као антиоксиданс или приликом мршављења. Од узгајања и производње чаја живи око милион малих узгајивача.

Сваког 21. маја обележава се Међународни Дан Чаја са циљем подизања свести код људи у свету о важности чаја за рурални развој и одрживост живота у тим подручјима, као и допринос чаја циљевима одрживог развоја.

„IT’S TIME FOR TEA!“

Да ли чај може да буде ацидо-базни индикатор? Да ли чај садржи тaнин?

Ово су само нека од питања која смо покушали да истражимо у СТЕМ активности „It’s time for tea“. У наставку следе слике и видео направљени током ових активности али и упуство како да сами изведете ове огледе.

Оглед бр. 1 – Чај као ацидо-базни индикатор

Опис огледа: Скувајте чај и сачекајте да се охлади. Након тога сипати исте количине чаја у четири стаклене чаше. У прву чашу додајте мало сирћета, у другу мало лимуновог сока, у трећу мало соде-бикарбоне, а четврту оставите као контролну пробу. Оглед можете поновити и са више врста чајева. Ми смо користили црни, зелени, ртањски чај и чај од камилице.

Запажања: Посматрајте промену боје чаја у односу на контролну пробу. Да ли се мења боја и како?

Објашњење:

Долази до промене боје чаја, при додавању сирћета, лимуновог сока или соде-бикарбоне.

Ове промене боје настају зато што чај садржи молекуле антоцијанина. Антоcијанини су пигменти који се налазе у биљкама, цвећу и воћу. Дају им ружичасту, црвену, плаву и љубичасту боју. Постоје у различитим хемијским формулама, обојеним и безбојним, што зависи од pH вредности. Лимунов сок садржи лимунску и друге киселине, тако да његовим додавањем у чај добија се киселији раствор pH<7  и видљива промена боје. Додавање слабе базе као што је амонијум хидроксид или натријум хидрогенкарбонат, раствор постаје базнији pH>7  и долази до друге промене боје.

Оглед бр. 2 – Доказивање тинина у црном чају

Опис огледа: Скувајте чај и сачекајте да се охлади. Сипајте исте количине чаја у две стаклене чаше. Прва чаша са чајем је контролна проба а у други додајте мало гвожђе(III)- хлорида.

Запажања: Да ли се променила боја чаја након додавања гвожђе(III)- хлорида и како?

Објашњење

У овој активности, чај потамни када су присутни joни гвожђа(III), прелазећи из бледо браон у црну, до појаве боје мастила. Једињења одговорна за ову промену су полифеноли, који реагују са јонима гвожђа(III). Чај садржи бројне полифеноле, укључујући танине који му дају горчину, а пример ових полифенола је гална киселина и њени деривати, који су део структуре неколико танина.  Гална киселина реагује са јонима гвожђа(III) да би се формирао гвожђе пирогалат, црни нерастворљиви комплексни јон.