„УЧИМО И РЕЧИ ТУЂИНСКЕ, АЛИ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИМО СЛАТКЕ РЕЧИ МАТЕРИНСКЕ!“ ( Десанка Максимовић)

Српски језик је нит која нас повезује, део наше културе и нашег бића.

У нашој школи ове године, Дан матерњег језика обележавамо причом о активностима наших ђака на очувању ћирилице и српског језика, кроз учешће у међународном пројекту „Путујућа ћирилица“ који су покренули наши пријатељи из Бањалуке. Пројекат је наставак прошлогодишњих активности и нашег школског пројекта „Чувари језика и традиције“, са координатором пројекта проф. Бојаном Станкић.

Наша ХПТШ се прикључила пројекту и учествовала у поетској вечери организованој, овог пута, преко Zoom платформе. Анђела Михајловић и Никола Ђорђевић, ученици III/3, и Милица Гребић, ученица II/2 говорили су стихове Драгана Лакићевића из збирке „ Породични азбучник“: Ћирилица, Српско слово и Речи-ризница. И други учесници су се представили предивним песмама српских песника: Ј.Јовановића Змаја, Бранка Радичевића, Бранка Ћопића, Мике Антића…

Наши партнери у пројекту су и ученици и наставници из Бањалуке, као и Основне школе из Негославаца, у Хрватској, и Допунске школе на српском језику у Швајцарској, са којима сарађујемо више година. Заједничким идејама направили смо и календар за 2021.годину са много лепих, мудрих цитата о значају очувања језика и нашег идентитета, као и изложбу ђачких радова у дигиталној форми.

У наставку прочитајте песме Драгана Лакићевића и календар за 2021.

РЕЧИ –РИЗНИЦА

Да нема речи – не би било ничега.

Не бисмо знали како се зове небо,

Земља, звезда, камен,

гора и вода.

ЉУБАВ?

Како се зовемо?

Зашто Драган?

Шта значи Огњен?

Коме хиљаде и хиљаде имена –

Људи, цвећа, појмова, предмета?

Од језика нема веће ризнице.

Овај мали српски језик

Подмирио би речима цели свет,

Само кад свет не би био глув

И кад би језик био доступан –

Као трава, шума, снег.

Речник је гора и ливада:

Аптовина, броћ, врба, гороцвет,

Дријен, ђетелина, ељда, жућеница,

Змијина трава, игличе,  јова, калопер,

Линцура, љутић, мрачно зеље, незаборавак,

Његосава,  оскуруша, паламида, репушина,

Стидак, трњина, ћилибистра, удљика,

Фитиљача,храст-китњак,цецељ,чемерика,

Џања, штир…шишмир,шумарица,

Шибут, шибљика, шишљак, Шумадија…

…Речи су као људи –

Ниједну не треба презрети.

Никад се не зна која ће ваљати,

Којом се може откупити живот.

…Свако је онакав какве су му речи.

Речи су крвна слика:

По њима се види од чега болујемо.

„Држим те за реч“ –каже се.

„Дајем реч“- заклиње се.

Оно што се рекло, није прошло,

Кад нешто кажеш –траје

Ко зна где и ко зна докад.

Речи су видљиве и невидљиве –

Суште и немуште:

На рођењу и на гробљу, другога блага немамо.

Ко има речи, богат је:

ЗНА СВОЈЕ ИМЕ.

И није сам.

СРПСКО СЛОВО

Слово С

Могло је бити на почетку српске азбуке.

Без слова С нема српског језика.

Српски језик почиње словом С.

Без слова С

Горски вијенац  био би нешто друго.

Шта је претходило чему:

Србија Светом Сави,

Или Свети Сава Србији?

Никад се неће сазнати.

Сазнање почиње словом С.

Србија је сиса света.

Из њене брадавице Црне Горе

Цури оно свето млеко,

Које смо посисали с мајчиним:

Смисао за СЛАВУ, КОСОВО.СМРТ;

Космос и Сјенокос.

Косу и стас,

Гусле и песме –

Свуда је стало С.

Насеља и сеобе, Срби и Словени,

Сумрак и свитање,

Устанак и ропство,

Сабља и част,

Манастир, свећа, фреска, иконостас,

Причест и исповест и Васкрс –

Свуда светли слово С.

Крст,

Исус Христос,

Светитељи српски:

Свети Сава, Свети Симеон,

Свети Василије Острошки,

Слава му и милост.

Стефан сазда манастир на Светигори

Октуд сунце силази.

Цео језик и цео живот

стадоше у слово С.

Србија сија у сумраку света.

Слобода је друго име Србије.

Срећа и несрећа не могу без С.

Манасија. Ресава,

Сопоћани, Високи Дечани,

Ђурђеви Ступови, Рас, Света Тројица-

Васцела Србија сличи слову С.

Србија хришћанска и сиротињска,

Песничка и испосничка,

Земаљска и небеска:

Сан и несан, пост и гост,

Спас и смак-

Све је у слову С.

Слобода и сахрана,

Успење и суноврат,

Раскол и богатство,

Доброчинство и убиство-

Свуда сјакти слово С.

Месец над Србијом.

Сунце у смирају –

У свему искри слово С.

ЋИРИЛИЦА

Слова на пећинским зидовима,

Хијероглифи на плочицама од глине,

Знакови на папирусу,

Руне у камену,

Шекспиров рукопис –

Све је то једно писмо

(С којим се- вели Вук –

Ништа испоредити не може)

Којим човек покушава

Да се споразуме с Богом.

У том писму

Сјаји сазвежђе српске ћирилице,

Којим човек покушава

да се споразуме са самим собом,

у које су стала сва писма,

сваки глас људског језика –

од онога кад се на рођењу заплаче

до онога кад се штуца на самрти.

Ћирилица је имање –вечито,

Од предака, без порезе,

Слично земљи, шуми и ливади:

Мора родити,

Брани од глади,

Имаш се где склонити,

Чиме огрејати, похвалити.

Ко има ћирилицу, није од јуче,

Није без порекла.

Погодна да се пише по снегу,

По блату и пепелу,

У дрвету и камену,

На икони и свежем малтеру.

Да „ на злату и свили-

Везе страшне боле отмене јој душе“.

На чистој хартији :коло-

Ђачки растанак,

Горски вијенац,

Стражилово,

Проклета авлија…

Другачији је Нови завјет ћирилицом…

Ћирилица је узидана у српски језик.

Словом Ћ завршава се много српско име –

И Бановић и Страхињић.

Вишњић и Подруговић

Писали су по небу.

Хребељановић , Краљевић, Обилић,

Југовићи,Петровићи, Обреновићи,

Синђелић, Рајић, Мандушић –

Целоме народу име се завршава

Крстом на слову Ћ.

………

Све може једно слово Ћ.

У оквиру пројекта „Чувари језика и традиције“, у четвртак, 9. јануара, на трећи дан Божића, ученици-учесници пројекта  окупили су се да заједно обележе новогодишње и божићне празнике, и да о правим, истинским вредностима које треба чувати и неговати заједно продискутују. Породица, здравље, знање, пријатељи, поштење – вредности које смо издвојили као оне које доносе највећу животну срећу и радост.

Јануар је месец препун српских празника и обичаја, када се породица и пријатељи окупљају и деле заједничке тренутке. Овом приликом, кроз форму квиза обновили смо знања о основним појмовима: говорили смо о традицији и обичајима, највећим празницима код Срба, храмовима, задужбинама-задужбинарима, српској културној баштини на Унесковој листи материјалних и нематеријалних добара… Било је занимљиво и забавно чути како ђаци тумаче шта значе изрази „не укаљати образ“ и „одржати дату реч“.

О томе како се некад прослављала школска слава – Свети Сава, о Светосавској химни и обичајима везаним за прославу славе, врло лепо и надахнуто је говорила проф. Виолета Унковић Митровић, која са ученицима већ договара и припрема представу за 27.јануар.  

Скупу је присуствовала и проф. Ивана Манојловић, а проф. Бојана Станкић је осмислила квиз  и организовала ово дружење.

Историја Српске православне цркве датира од 1219. године када је српска црква (односно жичка архиепископија) постала аутокефална. До тада је православна црква у Србији била део Васељенске патријаршије у Цариграду.

Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве одржане се разне манифестације. Изложба која је отворена 9.октобра ове године у Музеју Српске Православне Цркве  тематски  обележава осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве.

У оквиру нашег школског пројекта „Чувари језика и традиције“, група ученика наше школе, у пратњи проф. Јасмине Сарић и проф. Миленије Јоксимовић посетила је изложбу.

Своје утиске о богатству које су ученици имали прилику да виде на једном месту, о огромној ризници рукописа и књига, од којих су многе из 12. и 13. века, са одушевљењем су  пренели својим друговима у школи.

У четвртак, 7.новембра 2019. учесници пројекта „Чувари језика и традиције“, окупили су се да са проф. Виолетом Унковић Митровић и Бојаном Станкић, погледају кратак филм о Вуковом животу и раду, после чега је уследио и квиз  знања. Подељени у четири групе, ученици су одговарали на питања о значајним тренуцима и људима у Вуковом животу, о реформи језика, речнику и сл.

Посебно занимљиво и забавно је било када су ученици добили по једну започету народну изреку, коју је требало завршити, и протумачити са примером када се та изрека може рећи.

Радионица је завршена у врло позитивној атмосфери, народном пословицом :

„Зло је ко не зна, а учити се не да!“

Ученици у пројекту веома су мотивисани да уче и размењују знања и вештине, а неки од  њих већ припремају наступ за приредбу која ће се одржати у Бања Луци, поводом изложбе „Очување и промоција ћириличног писма као културног наслеђа“.

У оквиру пројекта „Чувари језика и традиције“ , 21.октобра 2019. група ђака првог, другог и трећег разреда, у пратњи професорке Бојане Станкић, посетила је Дечји културни центар Београда, где је на креативној радионици са уметницом Силваном Ручнов сазнала доста тога новог о уметности лепог писања – калиграфији.

Знати писати лепо, уметнички „исцртати“ текст на папиру, чудноватих облика слова и знакова је одлика калиграфа.

Током вишечасовног бављења техником краснописа, настали су прелепи радови које припремамо за изложбу која ће бити уприличена у Бања Луци 29.новембра 2019.

Радионицу, и подршку током ње, пружила нам је Лидија Сеничар, ликовни уредник ДКЦБ-а.

На радионици је присуствовала и проф. Јелена Митровић, из Допунске школе на српском језику из Берна, са којом сарађујемо и током овог пројекта.

Поводом 800.годишњице самосталности Српске православне цркве, и познатих речи које је Стефан Немања упутио свом роду: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу“, покрећемо мини пројекат под називом „ЧУВАРИ ЈЕЗИКА И ТРАДИЦИЈЕ“.

Од октобра 2019. до краја јануара 2020. бавићемо се питањима језика, историје, традиције српског народа кроз низ активности у којима ће учествовати ученици првог, другог и трећег разреда Хемијско прехрамбене технолошке школе. Успоставићемо сарадњу и са другим школама и институцијама културе, те разменити идеје, знања и искуства.

Циљ пројекта је да ученици:

• постану свесни важности неговања матерњег језика – ћирилице,
• да развијају осећање љубави према језику и традицији,
• да јачају осећање сопственог идентитета кроз разговор о историји, усменом предању и писаној речи,
• да негују праве вредности и
• развијају креативност.

Активности:

Октобар:

1. Формирање пројектног тима, и подела задатака
2. Успостављање сарадње са другим школама и институцијама културе и просвете
3. Организовање радионице „Вежбамо краснопис“
4. Припрема радова за конкурс: „Очување и промоција ћириличног писма као културног наслеђа“

Новембар:

1. Радионица: „ Српски на српском“ и „Приче о речима“
2. О Вуку Караџићу -квиз
3. Припрема за изложбу радова
4. Посета Бања Луци, поводом изложбе ђачких радова

Децембар:

1. Радионица: „ Негујмо праве, традиционалне вредности“
2. Посета Народном музеју
3. Припрема за квиз о лози Немањића

Јануар:

1. Обележавање Божићних празника и Српске Нове године
2. Неговање светосавља, радови о Светом Сави и постављање изложбе
3. Организовање квиза о Светом Сави
4. Прослава школске славе- Свети Сава
5. Завршетак пројекта, сумирање, евалуација пројекта и постигнутих ефеката

Покретачи пројекта: ученици првог, другог и трећег разреда и наставници ХПТШ ( Бојана Станкић, Срећко Пантелић, Јасмина Сарић).

Сарадници: Дечји културни центар Београда, Удружење „Марко Поло“ –Бања Лука, Допунска школа на српском језику из Берна (Јелена Митровић)