Након повратка из Беча, пројекат „ Путујућа ћирилица“ добија значајан публицитет и у дијаспори.
У франкфуртским „ Вестима“ изашао је текст о нашим активностима у главном граду Аустрије, занимљивом програму и прилици да се упознамо са животом наших људи у Бечу. Наш домаћин, проф. Светлана Матић урадила је активност са својим ђацима у школи- писање иницијала и имена – и придружује се нашој групи, те се сарадња наставља, а и нови чланови се придружују нашој заједничкој мисији очувања језика, културе и традиције нашег народа.
Наша школа има вишегодишњу успешну сарадњу са Јавним комуналним предузећем „Водовод и канализација“. Ученици наше школе обилазе њихове погоне у оквиру наставе у блоку. Београдски водовод има пет производних погона: Макиш, Беле воде, Баново брдо, Бежанија и Винча. У њима се годишње произведе око 200 милиона кубних метара воде. Начин прераде воде првенствено зависи од тога да ли се ради о преради површинске или подземне воде.
Погон за прераду воде Макиш је највећи у Београду. Он прерађује савску воду. Приликом захвата воде из реке Саве врши се уклањање крупних механичких нечистоћа помоћу грубих и финих решетака. рН воде се подешава помоћу угљен-диоксида. У разделнику се вода усмерава у различите погоне, где почиње уклањање колоидних цестица и микроорганизама. Након предозонизације, укрупњавање колоидних честица се врши коагулацијом и флокулацијом у низу базена великог капацитета. Затим се врши таложење, дезинфекција озоном и филтрација. Најновији захтеви о квалитету воде за пиће подразумевају и дезинфекцију УВ зрацима, а у складу са заштитом животне средине врши се и третман отпадног муља. Током обиласка погона за прераду воде Макиш 1 и 2 упознали смо све фазе поступка прераде површинске воде. Од момента кад речна воде уђе у погон до момента кад крене ка потрошачу потребно је 4 сата. Вода за пиће у Београду се транспортује до потрошача кроз 4500 километара цеви.
Погон за прераду воде Бежанија прерађује подземну воду. Она пролази кроз слојеве земље и због тога нема крупне нечистоће. Али при том проласку раствара соли присутне у земљи. Соли гвожђа и мангана води за пиће дају непријатан укус, па се морају уклонити. Аерација је распршивање воде у ситне капи, тако да она долази у контакт са кисеоником из ваздуха и на тај начин се оксидишу ове соли, а из воде одлазе у ваздух присутни гасови као угљен-диоксид и водоник-сулфид. Оксидисане соли дају талоге, који се уклањају и вода се филтрира и дезинфикује гасовотим хлором.
Добијена вода за пиће се контролише у лабораторијама. Сваки погон за прераду их има. Врши се и фазна и финална контрола. Љубазно особље лабораторије нам увек покаже неке методе контроле квалитета воде. Коначну оцену квалитета воде даје Завод за заштиту здравља.
Посете овим погонима за прераду воде су нам јако важне да би сагледали димензије ових постројења, који су неопходни да би се прерадило 5000 m3/s воде, као и сложеност ових поступака и њихове контроле. Због тога више ценимо квалитет воде коју пијемо. А увек нам је и драго кад у погонима ових предузећа видимо наше бивше ученике.
На Бановом брду, на обронцима Кошутњака постоји зелена оаза – арборетум. То је учионица на отвореном Шумарског факултета. У арборетуму се одвија практична и теренска настава студената овог факултета. Ту је засађено 218 листопадних и 24 четинарске врсте дрвећа, а од тога 77 аутохтоних домаћих и 146 стране врсте дрвећа. Као посебан део арборетума постоји и алпинум са око 40 врста декоративних биљака и 80 перена. Шумарски факултет има и стакленик и леје за узгој садног материјала.
Осим научно-образовне и декоративне функције, ова башта Шумарског факултета обогаћује ваздух кисеоником, смањује загађење и буку и регулише температуру.
Запослени на овом факултету радо примају госте, па су и наши ученици посетили арборетум и присуствовали предавањима у свечаној сали овог факултета у оквиру наставе у блоку. Теме предавања су биле „Хемија вода – параметри квалитета воде“ и „Аерозагађења и шумски екосистеми“.
Почетак новембра 2024.године у нашој школи обележен је и припремама за наставак пројекта „ Путујућа ћирилица“, јер је по годишњем плану школе да се пројекат представи у главном граду Аустрије- Бечу.
На дан просветних радника у Србији, и дан рођења Вука С.Караџића, група ентузијаста из неколико школа Београда и Допунске школе у Швајцарској , окупила се са циљем да се идеја о значају очувања српског писма, језика и културе шири и да представимо наше досадашње активности током пет заједничких година рада на пројекту.
Из наше школе на пут су кренуле проф. Бојана Станкић и проф. Славка Љиљак. Понели смо и дарове за домаћине- ђачке радове и осликану чашу са логом наше школе.
На позив проф. Светлане Матић, која ради у основној школи – CampusMonteLaa– а која је уједно и председница Аустријско-српског културногдруштва „Вилхелмина Мина Караџић“, имали смо прилику да се упознамо са радом наше српске дијаспоре. Посетили смо просторије КУД-а„Бранко Радичевић“ и видели најмлађе како вредно вежбају да играју српска кола. Били смо у Српском клубу, са библиотеком књига на српском језику. Осетили смо простор и жељу домаћина да се окупе око српског језика, културе и традиције нашег народа.
Планирани обилазак града и упознавање знаменитости Беча оставио је јак утисак на све учеснике овог пројекта. Видели смо Оперу, Парламент, музеје, Скупштину, Народни театар и много тога још- архитектура Беча све оставља без даха. Стигли смо и да прошетамо до двораца Белведере и Шенбрун.
Учитељица Сандра Васић сачекала нас је у центру Беча, и у пријатној атмосфери, говорила о аустријском систему образовања, те поделила своје искуство рада по „Монтесори“ методи са ученицима којима је потребна подршка, било као допунски или додатни рад. Посетили смо и школу у којој ради проф. Матић, и обишли савремени простор кампуса.
Централни догађај је уследио у недељу, 10.новембра 2024.године. После литургије у нашој цркви“Свети Сава“ у Бечу, у 19 часова у прелепом простору Епархијског дома, уприличено је предавање и презентација пројекта „Путујућа ћирилица“. Говориле су проф. Светлана Матић, проф. Јелена Митровић, као и проф. Бојана Станкић и проф . Славка Љиљак, проф. Милена Дорић ,и учитељицe Маријана Вељићи Бранка Ракић. Представљене су активности и радови ђака, а кратким филмовима и наш петогодишњи рад и живот „Путујуће ћирилице“ од Бања Луке, Београда, Сремских Карловаца, Негославаца, Берна – до Беча.
Веома садржајан програм и лепо дружење учесника остаће свима у сећању.
Планови за следећи сусрет и развијање свести о значају очувања српске ћирилице, придруживање нових чланова и нове активности за пролеће 2025. године такође су биле важне теме овог сусрета у Бечу. „ Путујућа ћирилица“ следећи сусрет заказује за април 2025, када би требало да се састанемо у Српској кући на Крфу.
Мобилност у оквиру KA210 Erasmus+ project „Addressing Health and well-being at schools and beyond“ (Health@schools) одржана је од 22.10. до 25.10.2024.године у Београду, Србија. У оквиру ових активности, гости наше школе су били ученици и наставници средњих школа из Грчке, Словачке и Италије. . . . Нашу школу је представљало двадесетак ученика из обе смене, одељење IV9, IV7, III9, III3, II1, II3, и наставници – Гордана Пешић, Марија Ракић-Љубомировић, Златица Алемпијевић, Бојана Станкић, Љиљана Галовић, Соња Додиг и директорка Миланка Перовић.
У наставку можете видети слике и кратке видео материјале о активностима које су реализоване током мобилности
– Церемонија отварања – представљање ученика и наставника учесника мобилности, представљање школе, града и државе
– Лабораторијске вежбе из органске хемије, практичне наставе и прехрамбене технологије – Анализа узорака воде, доказивање хранљивих материја у воћу и поврћу, доказивање вештачких боја и бензоеве киселине у газираним и негазираним пићима
– СТЕМ активности ван школе – посета огледном добру „Мали Дунав“ који је део Огледног добра Пољопривредног факултета „Радмиловац“
– СТЕМ активности ван школе –посета Винарији која се налази у оквиру Огледног добра Пољопривредног факултета „Радмиловац“
– У микробиолошкој лабораторији ученици су припремали и посматрали под микроскопом узорке микроорганизама у контаминираној води и у узорку нативног квасца.
– У оквиру СТЕМ активности ван школе, посетили смо постројење за дезинфекцију и пречишћавање вода, погон „Баново брдо“ и том приликом видели како се ради Анализа хлора у води.
– Радионица „Well-being at school: First a mess then no stress!“ – Радионицу је осмислила и реализовала наставница Бојана Станкић, а у оквиру које су ученици учествовали у интересентним активностима везаним за добробит и здравље у школи. Сваки неред се може без стреса решити.
– Предавање под називом „Упознај токсичност – живи безбедно“, предавач др сц. Данијела Ђукић Ћосић, професор на Катедри за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“, Унивезитета у Београду – Фармацеутски факултет.
Радионица „Miracle of water voices“ je заснованa на публикацији Министарства културе и туризма „Безброј звукова воде“. Кроз годишњу кампању „Животна средина и култура“, Министарство културе и туризма Грчке имало је за циљ да прослави природно и културно наслеђе и да подстакне грађане да се активно интересују за њихову заштиту. Кампања представља синтезу поједностављених идеограма и симбола из древних медитеранских писама који приказују воду. У овој активности ученици су имали задатак да напишу, осликају писмо на тему воде које ће бити послато Министарству културе и туризма Грчке.
Радионица „Our wishes for everyone“ – ученици су своје жеље за све људе на свету писали на шареним папирићима и затим качили на дрво жеља.
KAHOOT квиз о води и адитивима, попуњавање евалуационе анкете за ученике и наставнике
Целокупна активност завршена је доделом сертификата у атмосфери емоција узбурканих сазнањем да децембар, који ћемо дочекати у Вранову и Топлуу, неће дуго чекати.
Завршена је још једна мобилност у оквиру Еразмус пројекта „Addressing Health and well-being at schools and beyond“. Недеља за нама, остаће у нашем памћењу и срцима заувек, занимљиве активности, заједничке шетње, дружења, нoва-стара пријатељства. Мобилност је велика прилика, лепо искуство али и велика одговорност. Хвала свим нашим гостима и домаћинима на успешној реализацији мобилности. Без ваше помоћи и рада то није било могуће.
Велики поздрав за све вас до нове мобилности и окупљања у Вранову, Словачка!
Позивамо вас да нам се придружите у понедељак, 25.11.2024. на VIII еколошком фестивалу који наша школа организује у сарадњи са Дечјим културним центром у Београду.
Фестивал се одржава у Дечјем културном центру на адреси Таковска 8од 10 до 15 часова.
Шта можете да видите и чујете на овогодишњем фестивалу?
Традиционално, у атријуму Дечјег културног центра, можете да видите али и да учествујете у експериментима из хемије, физике, микробиологије, прехрамбене технологије кроз које ће вас водити ученици наше школе и њихови наставници. Ту су и наши пекари и месари са њиховим специјалитетима.
У малој сали ове године представљамо награђене ( Natural is good, chemical is bad? и STEMopoly) као и актуелне пројекте у нашој школи.
Велика сала резервисана је за промоцију школе и представљање образовних профила, наступ школског бенда Гербери а можете и да погледате представу „Нико није непогрешив“ у извођењу чланова драмске секције наше школе.
Наш гост на овогодишњем фестивалу биће професорка Фармацеутског факултета др. Данијела Ђукић-Ћосић која ће одржати предавање на тему „Упознај токсичност-живи безбедно“
Чланови секције „Креативна технологија“ и ученици другог разреда образовног профила техничар за оперативну форензику су посетили Факултет за физичку хемију, где су присуствовали правој форензичкој авантури. Након два предавања о елементима заштите новчаница и докумената, која су одржана у амфитеатру овог факултета, посетили смо више лабораторија и учествовали у занимљивим експериментима везамим за форензичка испитивања.
У реализацији експеримената су нам помагали студенти. Много смо се обрадовали што смо међу њима препознали и бивше ученике наше школе. Применили смо ЕДТА методу (електростатичка детекциона анализа) за откривање утиснутих трагова на папиру. Сазнали смо како да откријемо трагове стопа у прашини. Открили смо трагове крви помоћу луминола и невидљиву поруку на папиру написану лимуновим соком. Под лампама које емитују различиту светлост, под микроскопом и камерама смо посматрали различите новчанице да уочимо како су заштићене.
Са нестрпљењем очекујемо сличне активности овог факултета.
Професори и ђаци Млекарске школе у Пироту, поводом Дана школе, организовали су традиционалну манифестацију „Дани хлеба и сира“. Била је то прилика да ученици пољопривредних школа из Србије, Републике Српске и Бугарске размене искуства и прикажу своје умеће.
На манифестацији је учествовало 13 школа из Србије, једна школа из Републике Српске (Приједор) и једна школа из Бугарске (Габрово).
У категорији „Израда славских колача“ ученица наше школе Мирсада Ибрахими (одељење IIIp1) освојила је друго место.
Честитамо ученици и њеној менторки, наставници Весни Стојчић.
Национална ЕПАЛЕ конференција одржана је 24. октобра у Београду. Тема конференције је била Преквалификација и усавршавање у ери дигиталне трансформације.
Током конференције могли смо да чујемо различита инспиративна предавања, примере добрих пракси, панел дискусију и представљање ЕEPALE платформе. EPALE платформа негује културу дељења, размене и подстиче професионално усавршавање у сектору образовања одраслих.
У оквиру примера добрих пракси, наша колегиница Гордана Пешић је представила нашу школу и услуге које пружамо редовним и ванредним ученицима.
. 
. 
. 
Нашу школу је представљало двадесетак ученика из обе смене, одељење IV9, IV7, III9, III3, II1, II3, и наставници – Гордана Пешић, Марија Ракић-Љубомировић, Златица Алемпијевић, Бојана Станкић, Љиљана Галовић, Соња Додиг и директорка Миланка Перовић.
Без ваше помоћи и рада то није било могуће.