Боје су важан елемент људског живота. Имају естетску и заштитну функцију. У школи смо учили о природним и синтетичким, о органским и неорганским бојама и колико су значајне за индустрију и човека, али и штетне за околину. Еколошка секција и „Креативна технологија“ су посетили Етнографски музеј и изложбу под називом „Читање боја“ и сазнали о значењу боја у народној култури и традиционалном бојењу текстила биљним бојама.

  За бојење текстила раније су се користиле природне боје. Знамо да се ускршња јаја боје у луковини и добијају браонкасту боју или у неким чајевима. Цветови и листови различитих биљака се користе за бојење тканина и вуне. Ако узмемо у обзир да је текстилна индустрија трећи по реду загађивач у свету, повратак природним бојама би много помогао очувању животне средине.

  Сазнали смо да:                         

– листови липе, цера и дуње дају различите нијансе зелене;

– цветови шљиве боје у црвено;

– орах, јасен и оригано дају нијансе смеђе и црне;

– прах индиго плаве боје у Војводини зову чивит.

  Боје су присутне у свим културама. У српској традицији бојама су дата и симболичка значења: црна се везивала за смрт, болест, тегобу, а црвена за радост, здравље и срећу. Многа веровања су се задржала до данас. Кад се роде бебе, веже им се црвен конац око руке, да их штити од болести и урока.

  Обишли смо и сталну поставку овог музеја и уживали у мноштву црвених детаља на ношњама.