Кренули смо на пут у 11 сати и стигли смо у Нови сад за само пола сата. Дивно су нас угостили у хотелу „Нови Сад“ у коме смо боравили за време такмичења. Такмичење је одржано у средњој школи „Павле Савић“ која има доста талентованих ученика који су нам дивно описали свој град Нови Сад. Први дан смо имали практичан део такмичења у лабораторији, радили смо таложне реакције. После такмичења имали смо дивну вечеру у хотелу и слободно време за раѕгледање града. Сутрадан смо имали такмичење из теоријског дела. Било је тешко али смо дали све од себе. Мој друг Данило освојио је друго место у појединачном такмичењу а ја сам освојила тринаесто. Заједно смо, у тимском делу такмичења, освојили четврто место.

Иако смо отишли у Нови Сад због такмичења, потрудили смо се да уживамо у боравку у Новом Саду, да обиђемо што више знаменитости, да се дружимо и да упознамо нове људе.

Обишли смо музеј Милеве Марић Ајнштајн и музеј града Новог Сада. Видели смо дивне цитате, разне скулптуре и анимације које су биле инспиришуће за нас. Музеј је био предивно искуство и сви смо уживали у обиласку. Највише ми се свидело небо пуно облака које је било магично и свима нам је одузимало дах. Музеј је имао књигу утисака у коју смо сви уписали наша најискренија мишљења и најзанимљивије ствари које смо тамо видели и научили.

 

Такође смо обишли Петроварадин одакле смо имали очаравајућ поглед на цео гард. Шетали смо и видели прелепу природу Новог Сада и направили много незаборавних успомена. Сликали смо се испред сата да би имали слику као сећање на заједнички пут и све лепе заједничке авантуре које смо доживели. Видели смо доста радњи са сувенирима који су били предиван поклон за наше најближе.

Последњег дана нашег путовања одржана је додела награда. Сви смо били ту да подржимо Данила који је освојио друго место. Обузело нас је много емоција док смо гледали Данила како прима трофеј који је заслужио због своје велике посвећености и труда који је уложио у ово такмичење. Била сам пресрећна и превише поносна зато што је мој друг дошао до тако значајног циља.

Желим да се захвалим наставници Татјани Митровић која је била наш ментор за све што је учинила за нас и за време које је одвојила спремајући нас за ово такмичење. Захваљујем се, такође, у Данилово и своје име, директорки и осталим наставницима за подршку, мотивацију и за све лепе успомене које смо створили заједно.

Андреа Ћетковић

ученица првог разреда