Под менторством Весне Митровић Иванов, наставнице српског језика и књижевности, ученице одељења III3 посетиле су САНУ и присуствовале свечаном скупу поводом 150 година од рођења Јована Дучића „ЈОВАН ДУЧИЋ О СРЕЋИ И ЉУБАВИ“.

О овој посети известила нас је ученица Анђела Аврамовић:

Ове године учимо о импресионизму и симболизму и анализирали смо песме Јована Дучића „Јабланови“, „Залазак Сунца“,“Сунцокрети“ па смо биле додатно мотивисане да са професорком Весном посетимо овај догађај. Нисмо имале позивнице али смо имале среће да нам дозволе да предавање и песме слушамо са галерије.

Академик Миро Вуксановић говорио је о Дучићевој поезији. Кроз његово излагање употпуниле смо знање о животу и раду Јована Дучића. Андреа Обрадовић и Драган Вучелић рецитовали су песме Јована Дучића. Слушајући их, училе смо како се добро рецитује, шта је добра дикција и интонација гласа.

Ово ми је било први пут да сам у САНУ и носим јако лепе утиске о овој посети.

Након завршеног предавања, са професорком смо посетиле изложбу посвећену Јовану Дучићу. Све ми је деловало као мозаик, састављен од добро укомпонованих песама, слика и прича из његовог живота.

Издвојићу неке реченице које су за мене биле веома поучне и запамтићу их за цео живот:

„Све што љубимо створили смо сами“

„Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, одвећ горда да би живела за друге“

„Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ…Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји.“