Нови дан у Баја Сприји је започео креативним радионицама. У згради Културног центра смо најпре сазнали нешто о традиционалној архитектури, култури и фолклору Румуније. Имали смо две радионице – израда стаклене флаше са националним мотивима и upcycling папира. Било је потребно грло и затварач стаклене флаше обмотати канапом, а затим стрпљиво, део по део, мале дрвене мердевине убацити у њу. Од папира од новина и каталога правили смо мале торбице. У овом делу Румуније се много користи дрво у градњи кућа, капија, предмета за кућну употребу. Љубазни домаћини су нам показали како да сложимо дрвену puzzle играчку, коју називају “ђаволов чвор”. Да би се боље упознали са традицијом домаћина повели су нас у обилазак знаменитости у околини. У месту Мара посетили смо етно домаћинство и туристичке објекте. Сазнали смо како плету ограде од прућа, како праве раскошне дрвене капије без металних ексера, како праве и покривају дрвене куће, шта значе окачене металне шерпе на дрвету у дворишту и још много тога. Посетили смо и манастир Барсана, где смо видели величанствену дрвену цркву, манастирски конак и друге објекте, прављене у традиционалном стилу овога краја.
У оквиру пројекта „Надциклирам – околину санирам“ за крај марта је планирана мобилност у Румунији. Одлучили смо да за наше другаре из Словеније и Румуније направимо неке поклоне. Избор је пао на привеске за кључеве, које правимо од старих пертли. За израду привеска су нам потребне 2 до 4 пертле, у зависности колико боја желимо. Привесци могу бити разних облика – коцкасти, ваљкасти или троугласти. Њихова израда није тешка. Узмемо, на пример, три пертле различитих боја и вежемо их при врху у чвор. Онда само пребацујемо пертле једну преко друге, као на сликама. Водимо рачуна да увек поштујемо исти редослед боја. Кад направимо жељену величину, исечемо вишак маказама, крајеве спалимо упаљачем и притиснемо да се вежу за привезак да се не би распао. Привеске смо качили на металне прстенове на које могу да се закаче кључеви.
Осмислили смо и сами направили паковања за привеске. Мало хамера, канапа у боји и порука за другаре. А ми смо спремни за пут.
Баја Сприје и последња размена ученика у оквиру пројекта „Надциклирам-околину санирам“ ће се реализовати од 27. до 31. марта 2023. године. Учествоваћемо у радионицама које су припремили наши домаћини из малог планинског места, Баја Сприје (рум. Baia Sprie). с обзиром да смо већ допутовали, очекујте сваког дана један краћи извештај и пар занимљивих фотографија.
Размена искустава две школе са е-Twinning и Еразмус+ пројеката
Добром, вишегодишњом сарадњом са проф. Оливером Стошић, из Економско-угоститељске школе “Вук Караџић“ из Велике Плане, која је покренула пројекат НОВО ЗНАЊЕ ЗА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, и наши ученици – учесници многих пројеката са проф. Горданом Пешић и проф. Бојаном Станкић, имали су прилику да се упознају и размене искуства са пројеката и путовања.
Пројекат је обухватио размену знања и искуства о примени ИКТ алата у КВИС-у, као и стратегија у превенцији осипања ученика у средњим стручним школама.
Наши ученици су у посети Словенији у оквиру пројекта “Надциклирам – околину санирам”. Како је тема овог пројекта екологија, организована је посета погонима и фабрикама које се баве прерадом, селекцијом и смањењем отпада или представљају добар пример бриге о животној средини.
У Словенској Бистрици смо обишли погон “Комунала”, који прикупља отпад, који су грађани селектовали и одвози га у оближњи погон за прераду. Од биоотпада праве компост, који дају грађанима, a папир, метал, пластику и стакло шаљу у погоне за прераду.
Фабрика “Импол” је пример компаније која својим радом доприноси очувању животне средине. То се види још кад се прилази фабрици. На фабричком паркингу су направљене надстрешнице од соларних панела. Сав отпадни алуминијум се шаље у ливницу и враћа на прераду. Осим погона прераде алуминијума, обишли смо и лабораторију опремљену савременим инструментима. У Словенским Коњицама смо били у центру за поновну употребу предмета и гардеробе. Ту се прикупљају стари предмети и после њихове репарације продају по ниским ценама.
У оквиру припрема за одлазак у Словенију, одлучили смо да нашим другарима из Румуније и Словеније сами направимо неки поклон. Избор је пао на сапун.
У јуну смо у школској лабораторији имали радионицу израде сапуна на хладно. Поступак је једноставан. У истопљену смешу масноће смо додавали раствор натријум-хидроксида уз мешање. Смешу смо мутили штапним миксером. Кад је маса постигла густину као пудинг, додали смо етарско уље и излили у калуп. После пар дана смо извадили из калупа. Сапуни су се сушили шест недеља. За паковање сапуна смо искористили старе илустроване часописе, што је у духу пројекта. Сапуне смо заштитили фолијом, спаковали у кесице, које смо сами направили. Штампали смо етикете и искористили корице од старих штампаних радова. Сапуни су спремни за пут. Као и ми.
Ученици наше школе са професоркама Даницом Друловић и Иваном Манојловић стигли су данас у Словенску Бистрицу због реализовања друге мобилности у оквиру пројекта „Надциклирам-околину санирам“ (Overcycling-restoring the environment). У посети Словенији остају до 23. септембра а дотле ће делити своје утиске са вама.
Једна од лепих страна међународних пројеката је путовање у земље које међусобно сарађују на неком пројекту. Чућете често и реч „мобилност”, па да се зна на шта се тачно мисли. Тада долази до размене ученика и наставника из партнерских школа. Имали смо прилику да нам дођу у госте другари из Средње школе „Словенска Бистрица” из Словеније и „Техничко-саобраћајне школе” (LICEUL TEHNOLOGIC DE TRANSPORTURI AUTO) из Румуније, из места Баиа Сприе. Том приликом смо осим дивног дружења усавршавали наше знање енглеског језика, сазнали више о земљама и обичајима и кроз разне радионице од различних, већ коришћених материјала, правили нове предмете и мала колективна уметничка дела.
Први дан је био за упознавање. Сазнали смо нешто једни о другима кроз причу о интересовањима и хобијима, али и представљали смо своје земље једни другима. Румунија је своју земљу представила макетом која као и фолклор представља њено национолано биће.
другари из Румуније
Словенија је приказала сову, симбол мудрости, направљену од лименки уз причу о интересантним и шаљивим чињеницама о Словенцима. На крају смо чули и део словеначке музичке културе.
другари из Словеније
Како би представили своју земљу, наши ученици су направили разне предмете од већ коришћених материјала. Направили су фрулу, гоч и даире. Петар је објаснио еволуцију националног грба, а потом су ученици отпевали песму Тамо далеко.
ученици наше школе
Другог дана имали смо неколико радионица, где смо у дворишту и објекту школе од већ коришћених палета правили клупу, жардињеру за цвеће, полицу. Ученици су били ангажовани на склапању, фарбању и декорисању. Ако вам се свиди нека од наших идеја, на нашем сајту ћете наћи посебан текст у којем ћете имати детаљна упутства за прављење свих предмета које ћете овде видети.
Трећи дан су биле заступљене еколошке теме. Наши ученици су припремили презентацију о угљеничном отиску и како га смањити. Затим су учесници, подељени у више група, на таблама већ коришћеног картона, презентовали своје идеје о решењу овог проблема кроз текст, цртеж, макету. Овде вам представљамо њихова решења.
Весна Јевтић је, испред еколошког удружења Zero waste, одржала радионицу и краће предавање о томе како сваки појединац може да допринесе смањењу емисије штетних гасова. Ученицима је представљен и процес компостирања и школски компостери.
Након презентације „Upcycling in art”, учесници су подељени у три групе . Називи групе су били у директној вези са са темом и циљем радионице: Неко је припао тиму под називом Вода, затим смо имали Земља, а потом и Ваздух. На већ коришћеним комадима шперплоче направили су слику. Користили су стару гардеробу и кишобране, пластичне флаше и чепове, али и лименке. Овде вам представљамо велико и мало уметничко дело.
Четвртог дана смо обилазили Београд. Учесници су уз стручно вођење наставника историје Витомира Станковића обишли знаменитости нашег града.
На Ади циганлији је одржан еко пикник уз спортске активности. Учесници су упознати са методама прераде речне воде у воду за пиће и аерацијом језерске воде.
Све што је лепо има крај, па и ово наше дружење. Пети дан је протекао у планирању наших даљих активности и дружења, евалуацији, додели сертификата, заједничком фотографисању. Једва чекамо наше ново заједничко дружење у Словенији.
Крајем маја и почетком јула је код нас, у Београду, у Хемијско-прехрамбеној технолошкој школи, реализована прва размена ученика. Наши гости из Словенске Бистрице, као и из Румуније, из места Баиа Сприе, заједно су са нашим ученицима, а и својим и нашим наставницима, били део разних радиница на којима смо се бавили пренаменом разних предмета.
жардињера-један од резултата пројекта
Иако ће у Словенији бити мало измењен састав ученика, обновиће се београдска познаства и успомене, али ће сигурно бити успостављени нова пријатељства. Радујемо се одласку у Словенију и времену које ћемо тамо сигурно провести квалитетно. Бићемо тамо пет дана, од 19.9 до 23.9, а ускоро ћемо и своје импресије и фотографије поделити овде, на сајту школе, као и на нашој Фејсбук страници.
Разлог за промену намене неког предмета некада и није неопходан, али клима нас опомиње да треба рационалније да размишљамо и чувамо место у којем живимо. Спремамо се да угостимо наше пријатеље и партнере из Словеније и Румуније и да заједно научимо оно што нисмо знали, али и направимо нове и креативније употребне предмете. У оквиру пројекта Надциклирам – околину санирам који је подржао Еразмус+, биће реализоване разне радионице, предавања, али и један еко-пикник. На нашем сајту, као и на нашој Фејсбук страници школе, али и на званичној Инстаграм страници пројекта, моћи ћете да видите и пратите ток програма размене ученика. Линкови су у наставку.
